У руском језику реч „дух” има значење „психичке способности човека” (Здоровый дух в здоровом теле), значење „нематеријалног начела свега” у филозофским концепцијама (Диалектическое развитие духа). „Дух“ је у религиозним, митолошким и теозофским представама и бестелесно натприродно биће (Спириты вызывали дух Наполеона). Српски језик такође познаје издвојена значења ове речи.
Какве везе руске речи „духѝ” у значењу парфем и „духовка” у значењу рерна имају са духовима? Наизглед ови појмови немају ништа заједничко. А да ли је тако, проверићемо ако завиримо у историју језика и етимологију.
Најпре да се вратимо у прошлост и видимо како је општесловенска реч „дух” гласила у сродним индоевропским језицима. У Етимолошком речнику руског језика Макса Фасмера налазимо паралеле у литванском „daũsos” – ваздух, готском „dius” − звер, старовисоконемачком језику „tior” − животиња. Значење „животиња” и „звер” можемо повезати са старим веровањима да су животиње носиле дух природе и предака, али и са значењем „бића која дишу”. Руска реч воздух и српска ваздух настале су упрошћавањем префиксалних изведеница именице дух.
„Духовка” (рерна) може се посматрати као универбат синтагме духовая печка или духовой шкаф. Са синхронијског становишта, дакле, духовка је изгубила семантичку везу са кореном дух. Занимљиво је да говорници руског језика повезују корен дух у датој речи са значењем „пријатан мирис” (допире из рерне у којој се нешто пече), па чак и са самим духовима који мистично узимају учешћа у припремању хране. Читава мистика се, у ствари, састоји у кретању врелог ваздуха којим се врши термичка обрада хране без отвореног пламена.
„Духѝ“ (парфем) представља плуралски облик именице „дух”, па испада да „рерна” и „парфем” имају исту етимологију. У вези са тим, глагол „дуть” − дувати или прецизније „уснама производити кретање ваздуха”, такође је сродан речи „дух”. Ту онда можемо пронаћи везу са „парфемом”, тачније механизмом парфема, где се под притиском из бочице распршују ситне честице саме течности. У вези са истим глаголом је и руска реч „дым” (с вокалом Ы у корену). И „дым” и „духи” су, према томе, повезане. Обе речи означавају ситне честице које подсећају на ваздух, али им се у савременом језику значења семантички раздвајају.
Показани примери добро илуструју како процеси губљења етимолошких веза доводе до упрошћавања речи и формирања нових речи тако да језичко осећање не помаже у њиховом препознавању као сродних.
