Приче

И деси се Десанка

Последњих дана сви смо се подсетили омиљених, познатих и мање познатих стихова једне од најчитанијих српских песникиња – Десанке Максимовић. Наша поетеса носила је данас веома ретко име. Наравно, с истим је кореном и двотематско мушко име Десимир, па и женски корелат Десимирка, данас такође ретка имена у српском именослову. Ко се интересовао за преднемањићку историју, наишао је и на име рашког великог жупана Десе (неки сматрају да је он био Немањин отац). Још нека имена са овим кореном могу се пронаћи у „Речнику личних имена код Срба” М. Грковић. Постоје и српска презимена Десимир, Десимировић, Десимировац. Међу бугарским личним именима такође се могу наћи Десислав, Десислава.

Корен из првог дела двотематских имена и имена Десанка среће се у савременом српском језику у глаголу десити (се). У западнословенским и источнословенским језицима дати се корен није сачувао (бележи се само у неким црквенословенским споменицима). Иако га тамо нема, етимолози ипак сматрају да је у питању корен чије се паралеле могу пронаћи и у другим индоевропским језицима (нпр. грч. δέκομαι „узимам”, лат. decet „доликује, приличи”).

У савременом српском језику најчешћа је употреба повратног облика глагола десити се у значењу „догодити се, збити се”. Речници српског језика бележе и она данас ређа значења глагола десити. Међу њима је, рецимо, и следеће: „случајно наћи, наићи на кога, на што, срести кога” (РМС), значајно за разумевање значења старог имена. Примери: Десих овога сиромашка (у касапници) те му купим ову џигерицу (Домановић). Турци спремни на зло… кад десе прилику (Његош). Име Десанка (изведено суфиксацијом од Десан, а ово од Деса) имало је, дакле, позитивну магијску функцију: онај кога сретнеш и донесе ти срећу.

Етимолози сматрају да се исти корен дес– налази и у придеву десни (супротно: леви), који је јужнословенски прасловенски дијалектизам и не среће се у другим групама словенских језика (а ни у словеначком од јужнословенских, рецимо). Десна рука, десна страна је такође, у колективној народној и црквеној свести, „срећна”, „права”, „правилна” рука, тј. страна. „Не скрећи ни десно ни лево, јер путеве који су десно зна Бог, а они с лева су развраћени” – на самрти поучава свети Симеон свог сина Саву.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *