Данашњем говорнику српског језика и читаоцу овог стиха из „Горског вијенца” може се, поготову на прво читање, учинити нејасним његово значење.
Прво што пада на ум приликом читања је необична употреба глагола топити се, који се данас најчешће користи у значењу „прелазити у течно стање под утицајем топлоте”. Међутим, тај је глагол имао (а има негде и данас) још једно значење, о чему сведоче многе истокоренске речи: утопљеник, потоп, потопити и сл. Наиме, раније је сасвим уобичајено значење глагола топити се било „давити се”, те стих постаје сасвим јасан.
Ако бисмо додавали различите суфиксе на глаголску основу, неки би глаголи добили „утопљеничко” значење: потопити, затопити, а неки значење „топљења”: истопити, растопити, претопити, отопити. Поједини би могли имати и оба значења: утопити (углавном има „утопљеничко” значење, уз новије, колоквијално значење „продати на црно”, тј. продати да не остане трагова, као да је истопљено или потопљено), натопити и сл.
Због два делимично различита значења српски лексикографи су бележили ове две групе значења као топити1 и топити2. Исти је случај и у руском, ове друге групе значења раздвојене су у две речничке одреднице.
Да ли је то потпуно оправдано? Са становишта савременог језика можда и јесте. Првобитна семантика корена топ-, који је аломорф корена теп– (са превојем вокала о/е), заправо је „грејати”, да би се одатле развило значење „грејањем растапати”. То првобитно значење чува, нпр. рус. топить печь „ложити пећ” или рус. топливо „гориво”. Међутим, из овога значења би се можда могло извести и друго, „утопљеничко” значење: „грејањем растапати” → „постајати течан” → „чинити нешто мокрим, квасити” → „потапати” и сл. На исту могућност указује и М. Фасмер: „Если считать исходным *tорь «топь, болото» и знач. «растопленное, талое место», то можно было бы отождествить этимологически топи́ть I и топи́ть II”. То све указује на могућност постојања у ранијим фазама једног глагола топити чија су се значења касније раздвојила.
Истог је корена и српски глагол тонути, руски тонуть, настао од прасл. *topnǫti упрошћавањем групе –пн-, онако како је и сан настао од глагола спати.
