Вероватно сте сви већ чули за глаголе кретања у руском језику. У Маројевићевој граматици руског језика наићи ћете на једну сличицу: руска четири глагола су наше једно ићи. Хајде да погледамо: идти, ходить, ехать и ездить се преводе на српски као ићи.
Глаголи кретања се као посебна лексичко-граматичка категорија у руском језику, како пише проф. К. Кончаревић у Историји руског књижевног језика, касно формирају. За разлику од српског, руски прецизније изражава кретање, премештање предмета или његову локализацију у простору.
Руски глаголи кретања су далеко комплекснији од српских. Прва група глагола (идти, ехать, лететь, лезть, плыть, нести, вести, везти…) означава кретање у једном правцу, док друга група глагола (ходить, ездить, летать, лазить, плавать, носить, водить, возить…) означава кретање у различитим правцима. Другим речима, глагол идти употребићете када описујете кретање од куће на факултет, а глагол ходить – када описујете кретање од куће на факултет и назад кући (или кретање тамо-амо). Постоји још једна диференцијација: глаголи типа идти, ходить, нести, вести употребљавају се да означе човеково кретање пешке, а глаголи типа ехать, ездить, везти, возить, лететь, летать кретање човека уз помоћ превозног средства.
Корени -ход- (срп. ходати) и -језд- (срп. санке језде) постоје и у српском, међутим, код нас оваква категорија глагола кретања као у руском не постоји: ми не правимо граматичку разлику када путујемо помоћу превозног средства или то чинимо у различитим правцима.
Обратимо посебну пажњу на глаголе лезть и лазить ина њихове корене -лез- и -лаз-. Значења ових глагола су следећа (према речнику руског језика С. Ожегова и према преводном руско-српском речнику С. Ивановића и И. Петрановића): кретати се, улазити или залазити негде са потешкоћама и трудом; пети се, пентрати се, верати се, увлачити се, провлачити се, завлачити се, продирати, уплитати се, мешати се у туђе ствари итд. Из наведеног проистиче да дати корени -лез- и -лаз- означавају отежано кретање и кретање са потешкоћама.
Од основних глагола кретања префиксацијом можемо образовати нове. На пример: ходить – переходить. Упоредимо сада неке префиксалне глаголе кретања и од њих образоване глаголске именице у руском са њиховим еквивалентима у српском:
уХОДить, уХОД – одЛАЗити, одЛАЗак
вХОДить, вХОД – уЛАЗити, уЛАЗ
выХОДить, выХОД – изЛАЗити, изЛАЗ
переХОДить, переХОД – преЛАЗити, преЛАЗ
обХОДить, обХОД – обиЛАЗити, обиЛАЗак
приХОДить, приХОД – доЛАЗити, доЛАЗак
подХОДить, подХОД – приЛАЗити, приЛАЗак
Префиксални глаголи који означавају кретање у руском имају корен -ход-, а префиксални глаголи у српском – корен –лаз-, тј. корен који је имао старо, општесловенско значење кретање са потешкоћама (сачувано у руском).
Размишљам нешто… Можемо ли онда да изведемо закључак да у српском одлазак теже пада оном који одлази и оном од кога одлазе, јер нам корен саопштава да је то отежано кретање, а да руско уходить представља само обично кретање са кореном -ход- (ићи, кретати се)?..
Постоји и код нас гладол ходати када се иде у разниом правцима. Ходао је по соби узнемирено, или код Змаја.