У ЦАРСТВУ БАЈКИ

Аутори: Јована Крнета, Соња Гашић, Валерија Видосављевић

Предмет овог рада је концептуализација простора, једне од основних семантичких категорија, у језичкој слици света Руса и Срба на материјалу народних бајки.

Концепт простора у српским народним бајкама, колико је нама познато, није  био истраживан. Од радова који се могу пронаћи на ову тему свакако треба издвојити монографију Н. Радуловића (РАДУЛОВИЋ 2009). Број радова који се баве феноменом просторне језичке слике у руским народним бајкама далеко је већи, но ми ћемо овде упутити само на један од њих − на студију Черванове и Артеменко (ЧЕРВАНОВА, АРТЕМЕНКО 2004).

Са циљем да што боље сагледамо концептуализацију простора у руским и српским бајкама, ми смо на узорку од 25 руских и 30 српских народних бајки извршиле анализу лексичких и граматичких средстава са просторним значењем. Део резултата до којих смо дошле представићемо у овом раду. Као посебно занимљиво поље истраживања и кључни део нашег рада издвојиле смо тематску класификацију именица које означавају простор у бајкама, као и одређене синтагме са бројевима.

Тематска класификација именица и синтагми са просторним значењем

Укупно смо забележиле 107 именица и 11 синтагми са просторним значењем у руским бајкама и 102 именице и 17 синтагми са истим значењем у српским. Дати лексички материјал разврстале смо у следећих 10 тематских група:

1. објекти који се издижу изнад нивоа земље: РУС.: лес (дерево, дуб, береза, яблоня, ель, …), гора, хребет, камень (плита-камень), мост, столб, скирд; СРБ.: планине, шуме (дрво, пањ, јела, храст, јаблан, јабука, топола, буква), камен, брдо, гора, брег.
2. објекти се налазе испод нивоа земље: РУС.: яруга, овраг, пропасть, яма; СРБ.: јама, рупа, пећина, јазбина.
3. отворен простор и појмови који су повезани са њим: РУС.: поле, поляна (пшеница, трава), долина, раздолье, земля, луг; царство, государство, королевство, страна, свет; город (площадь, лавка, рынок, базар), село/деревня, сад, двор, пристань, околица; улица, дорога, путь, росстань; остров; СРБ.: поље/пољана (трава), долина, равница, земља, башта/башча, пландиште, хатар, чистина, салаш, виноград, ливада, њива, пустиња, воћњак; друм, пут, цеста; град (трг), село, авлија, варош; краљевство, царство, држава, завичај, вилајет (покрајина), имање.
4. затворен простор и појмови који су повезани са њим: РУС.: дом (печь, терем, окно, горница, чулан, лестница, погреб, окошко, комната, подъезд, крыльцо, спальня, ярус, стена, крыша, светёлка, постель, полкa, балкон, столб, зеркальце,), изба, баня, кузница, шатёр; конюшня (ясли), сеновал, овин, хлев, амбар; кабак; палата, дворец, замок; гроб, сундук; СРБ.: кућа (подрум, штала, соба/камара, кревет, дувар (зид)), кућица, кућиште, колиба/колеба, (царски) двор/чардак (престо, одаје, кула, бедем, дворана), сарај, ашчиница,  биртија, механа, ар (коњушњица, место за коње при механи); дућан; затвор, апсиница (тамница), кавез; млин, касарна; гроб, сандук.
5. граница између двају простора: РУС.: порог, ворота, дверь, застава, межа; СРБ.: праг, врата, капије, градска капија.
6. вода: РУС.: река, море (берег, коса, взморье), болото, озеро, пруд; колодец; СРБ.: језеро, река, поток, море, извор/изворце, вода (дођу на воду), врело, студенац/бунар, воденица (рекавица), водица, чесма, локва, пљусак.
7. ваздух: РУС.: месяц, звёзды, солнышко; небо (поднебесье); СРБ.: небо, облак.
8. сакрална места: РУС.: церковь, собор; СРБ.: црква, звоно, литургија.
9. магијска места: РУС.: oгонь, костер, живая вода; СРБ.: ужарена пећ, огањ, ватра, жар, коло девојака, жива вода, вилина гора, вода која говори.
10. конструкције које су повезане са овим и оним светом и са местом уопште: РУС.: подземный ход, подполье; сторона (со всех сторон, от востока до запада, в третью сторону, на четыре стороны); на край света, на вольный свет, по белу свету, до того места, из дальних странствий; СРБ.: мјесто где се све чује и све види, једно мјесто, до онога мјеста, на своје мјесто; онај свјет, улаз у подземаљски свет, испод земље;  послати у свет, наћи у свету, оправи га у свет, више света прошао, на крај света.

Синтагме са бројевима

Синтагме са бројевима у бајкама имају различиту симболику и функцију. Између осталог, помоћу њих се указује на раздаљину између два места.

У руским народним бајкама за нас су посебно биле занимљиве синтагме као што је  тридевятое царство. Л.А. Колотова значење синтагми овог типа објашњава на примеру бајке Царевна-лягушка у којој један царевић (Иван-царевич или Иван-дурак) одлази у „тридевятое царство, в тридесятое государство“. Заправо, царевић одлази у царство које је удаљено 27 (3 x 9 = 27, 27 дана = лунарни месец), односно 30 дана хода (3 x 10 = 30 = период између двa нова месеца) (КОЛОТОВА 2013: 4).

Пажњу заслужује и разлика између синтагми тридевятое/тридесятое государство и тридевятая земля. Док је тридевето/тридесето царство, држава, краљевство место у које је јунак послат да борави и управо тамо обави тражену потрагу, којом доказује свој боравак у њему, тридевятая земля је само последња етапа пута, који јунак мора да пређе до свог коначног одредишта, односно до света мртвих (ГАЕВ 2007: 28).

У српским бајкама посебно је значајан број један помоћу ког се маркира неодређеност локализованости одређеног објекта: до једне јаме, на једно место,  пред једну колибу, до једнијех великијех и лијепих двора.

*

Премда се простор концептуализује врло слично и у руским и у српским народним бајкама, могу се уочити и одређене разлике од којих нам се једна чини посебно значајном, а коју јасно одражава тематска класификација лексема.

С једне стране, у српским бајкама је више именица које упућују на везу простора и магијске силе (различите врсте дрвећа и магијска места попут јаме, пећине). С друге, чињеница је да у српским бајкама има више именица са значењем сакралног места. На основу тога могао би се извести закључак да се на корпусу српских народних бајки јасније уочава опозиција ,,паганско − хришћанско”.

Одабрана литература:

ГАЕВ (2007). Гаев Тања, Семантика бројева у руском, украјинском и српском језику (на материјалу фолклора ХIХ века). Филолошки факултет, Универзитет у Београду.

КОЛОТОВА (2013). Колотова Лариса Александровна, Числа в русских народных сказках.

РАДУЛОВИЋ (2009). Радуловић Немања. Слика света у српским народним бајкама. Монографија. Београд: Институт за књижевност и уметност.

ЧЕРВАНЕВА, АРТЕМЕНКО (2004). Черванева В. А, Артеменко Е. Б.  Пространство и время в фольклорно-языковой картине мира (на материале эпических жанров). Монография. Воронеж : Воронежский госпедуниверситет.