Наша мала Србија дала је свету много великана у области науке, технике, културе, спорта и др. Па ипак, у тој размени ни свет нама није остао дужан. Присетимо се човека који је из свесловенских побуда ставио на располагање Србији свој таленат и вештине, а уједно поменимо и занимљиву језичку анегдоту у вези са његовим идентитетом у новој средини. Ђак угледних војних академија у Вроцлаву и Нансију, по рођењу Лужички Србин, млади Паул Штурм дошао је у нашу, балканску Србију како би својим војничким умећем дао допринос борби за ослобођење од Турака. У том задатку био је више него успешан. Међутим, Штурм није био свестан да је незване госте лакше протерати из државе него из језика.
Уврежено је мишљење да је бивши пруски водник Паул Штурм, а потом чувени српски генерал Павле Јуришић, „посрбио” своје презиме тако што га је превео са немачког на српски и додао му породични суфикс -ић. Међутим, сиротом Паулу/Павлу нико није рекао да је он своје презиме у ствари „потурчио”. Именица „јуриш” потиче од османске речи „yüriş” − „поход, препад, напад”. У српском се реч одомаћила у потпуности: томе је допринело и постојање глагола „јурити” (који бележимо и у другим словенским језицима, тако да није вероватно да је турцизам). Иако је, према подацима В. Јовановића, у данашњој српској војној терминологији остало веома мало речи турског порекла, турцизам „јуриш” је у самом њеном језгру и даље (уз барут, бусију, караулу, нишан, ороз и сл.)
Са друге стране, презиме Јуришић јесте ипак доста заступљено код Срба, само што је његова етимологија нешто другачија. Оно води порекло од народних имена Јура, Јуриј, која су се развила из грчког облика имена „Георгије”. Њима су сродна и друга имена настала јотовањем као што су Ђорђе, Ђурађ. Па тако испада да су етимолошки Ђуришићи у блиској вези са Јуришићима.
Следећи традиције наших славних предака, и ми ћемо вас позвати у јуриш, али да својим примером покажете како што дубље напредовати у познавању српског језика, који је тако добро говорио и наш велики војсковођа: За мном, јунаци!
Литература:
Милан Вујаклија. Лексикон страних речи и израза (у редакцији С. Ристића и Р.Алексића). Београд: Просвета, 1980.
Владан Јовановић. Српска војна лексика и терминологија. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2016.
