Према неким проценама, префикс ЗА- заузима треће место међу најпродуктивнијим префиксима у руском језику, одмах након префикса ПО- и ПРО-. Иако учествује у грађењу префиксалних придева и именица, префикс ЗА- је најкарактеристичнији за глаголску творбу.
У творби глагола префикс ЗА-, према подацима доступним у речницима руског и српског језика, може уносити више значења (а издвојили смо она најважнија):
(1) почетак радње (рус. застучать, забегать; срп. затрчати (се), запевати, заиграти);
Тут же зааплодировали три человека, сидящие за отдельным столиком справа от ведущих – три не просто человека, а живых легенды литературы, оперы и балета. (НКРЯ. Елена Сафронова. Так проходит слава земная. //«Бельские просторы», 2018). / И ту почеше да аплаудирају три човека, која су седела за одвојеним столом, десно од водитеља, не три обична човека, већ три живе легенде књижевности, опере и балета.
Глагол зааплодировать носи семантику почетка радње, али у српском језику то значење у овом случају не можемо остварити префиксом ЗА- (иако имамо запевати, заиграти).
(2) успутна, пратећа активност (рус. забежать, занести);
− Сейчас все сделаем, Андрей Алексеевич, − успокоила меня Маша. Мы зашли в филфаковское интернет-кафе. Я открыл сайт ЖЖ, ввел свой пароль, и Маша показала мне, как редактируется текст. (НКРЯ, запись Livejournal 2004) / – Сад ћемо све урадити, Андреје Алексејевичу – умирила ме је Маша. Свратили смо у интернет-кафић Филолошког факултета. Отворио сам сајт ЖЖ, унео своју шифру и Маша ми показа како се редигује текст.
Док се у руском језику значење пратеће активности изражава помоћу префикса ЗА-, у српском се језику у том значењу користи други глагол или дато значење описно изражава.
(3) просторно значење „иза” каквог (конкретног или апстрактног) објекта (рус. забежать, зайти): завезти машину за угол.
Возле самолета они иногда мне встречались, но я решил зайти в лес чуть поглубже. (Р.Б.Ахмедов. Промельки (2011)// Бельские просторы. / Понекад сам их сретао поред авиона, али сам одлучио да зађем мало дубље у шуму.
(4) прекомерно трајање радње, односно излазак радње из регуларних / дозвољених граница, који може бити праћено додатним значењем грешке/омашке (рус. заговориться, заработаться; срп. запричати се, забројати се);
− Ну что же, − наконец сдалась моя Ленка. − Засиделись мы, пора домой. Дети не любят долго одни оставаться. (НКРЯ. Андрея Геласимов. 2001)/ Па – најзад се предаде моја Ленка. Засели смо код вас, време је да идемо кући. Деца не воле да дуго остају сами.
Ово значење прекомерног интензитета радње развило се из просторног значења (Годизова 2008:113).
И вот сидишь, смотришь и до того засмотришься, что утеряешь всякое представление о часах./ (НКРЯ. Ю.О.Домбровский. Факультет ненужных вещей, часть 2(1978)/ И ето седиш, гледаш и толико се загледаш да изгубиш сваки појам о времену.
Все окна и двери открыты настежь, все вещи вывезены, все домашние вышли, и только хозяин застоялся перед выходом и бросает прощальный взгляд на ряд комнат, в которых прежде кипела жизнь, и которые теперь давят его своей пустотой. (НКРЯ. А.Н. Опухтин, «Между жизнью и смертью» (1892)/ Сви прозори и врата су широм отворени, све ствари су изнесене, сви укућани су изашли и само је домаћин дуго стајао: пред полазак баци опроштајни поглед на низ соба, у којима је раније врвео живот и које га сада тиште својом празнином.
Способност префиса ЗА да изрази наглашени интензитет радње врло добро се види у поређењу са српским, где је овај префикс у овом значењу далеко ређи и где често то значење интензитета морамо изразити посебном лексемом, тј. прилогом: застояться је дуго стајати.
(5) достизање резултата радње (рус. заклеить, закопать, закрыть; срп. залепити, закопати, затворити);
Значење резултативности је карактеристично како за руски, тако и за српски:
Отрыли и зарыли, что еще делать с костями? (НКРЯ. Ю.О.Домбровский. Факультет ненужных вещей. Часть 1 (1978)/ Ископали су и закопали, шта друго са костима? (в. о овоме Балек 2021:67)
Из аспекта поређења руских и српских префиксалних глагола са префиксом ЗА- посебно су занимљиви они руски глаголи (истина, лексички ограничени), којима се означава „сукцесивно извршење активности означене мотивним глаголом одмах након какве друге радње (рус. запить, заесть, занюхать)”.
Сам Эйхманис ел мало, водку закусывал то укропом, по петрушкой… (Прилепин. Обитель, 265) Сам Ејхманис јео је мало, а после вотке је мезетио или мирођијом, или першуном.
Пенза и Хилый выпили, занюхали черным хлебом и скромно сели за соседний столик. [Алексей Грачев. Ярый против видеопиратов (1999)] Пенза и Хили су попили, омирисали црни хлеб и скромно сели за суседни сто.
Српски еквиваленти не бележе ту културолошки условљену сукцесивност: Руси након пића обавезно нешто ставе у уста (поједу нешто) или чак само помиришу храну.
Префикс ЗА- у руском језику формира парни глагол перфективног облика позајмљених двовидских глагола. Према запажању М.Ј. Гловинске, неки такви парови су већ уврштени у речнике (на пример, асфальтировать – заасфальтировать, патентировать – запатентировать), док су други новонастали (мотивировать – замотивировать, документировать – задокументировать).
Для этого необходимо прежде всего задокументировать происшествие.(Соколова 2009:46)
Постоји тенденција у савременом руском језику која се тиче појачане продуктивности глаголског префикса ЗА-. Реч је о формирању читавог слоја жаргонске лексике, где префикс ЗА- не само да обележава нове творевине, већ у извесном смислу замењује друге префиксе који су већ постали део језичке норме. Случајеви овог типа се уочавају у двема областима/сферама употребе: у омладинском жаргону (уп. заценить уместо оценить, засмотреть уместо посмотреть, заслушать уместо послушать) и у професионалном сленгу (уп. затестировать уместо протестировать, замоделировать уместо смоделировать, заиллюстрировать уместо проиллюстрировать) (Соколова, 2009:46−47)
Фильм еще не видела, но обязательно в ближайшие дни схожу, несмотря на отзывы − хочу сама заценить. [Форум: Похороните меня за плинтусом. Фильм (2009-2011)]
У горенаведеној реченици се уместо глагола оценить користи глагол са префиксом ЗА-.
Раз пять мог засмотреть американскую военного времени киноверсию «Трех мушкетеров» и, позднее, несметное количество трофейных немецких фильмов. [Марк Захаров. Суперпрофессия (1988-2000)]
За Василевской должен был выступить художник Дмитрий Налбандян (портретист всех вождей), но Хрущев его отодвинул и предложил немедленно заслушать присутствующего Вознесенского. [И. Н. Вирабов. Андрей Вознесенский (2015)]
У српском језику се појављују такође, с једне стране, префиксални глаголи са префиксом ЗА- у сфери пословног сленга (запримити), а са друге, у омладинском жаргону (запратити).
На плану руско-српског поређења можемо, дакле, приметити, с једне стране, сличности везане за заједничко порекло и истоветност просторне семантике датог префикса ЗА-, а са друге стране, и разлике у погледу продуктивности одређених творбених значења (рецимо, инхоативно ЗА- је у руском далеко чешће него у српском) или смерова развоја те примарне просторне семантике (уп. временску сукцесивност у руском, рецимо, код глагола запить). Такође, у оба савремена језика уочавају се сличне тенденције у порасту продуктивности датог префикса у омладинском жаргону или пословном сленгу.
Литература
- Антологија српске књижевности http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_sr_projekat.aspx (датум приступа: 27.11.2023.)
- Балек, T.: Дефектност видске парадигме у руском и српском језику. Докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 2021.
- Годизова, З. И.: Формирование структуры семантической приставки ЗА-, Вестник Санкт-Петербургского университета, Санкт-Петербург, 2008.
- Грицкат,И.: Кругови Ирене Грицкат, Семантичко-граматичка истраживања савременог српског језика, уредник Рајна Драгићевић, Савез славистичких друштава Србије, Београд, 2020.
- Николић, М.: Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.
- Национальный корпус русского языка https://ruscorpora.ru/ (датум приступа: 27.11.2023.)
- Объединённый толковый словарь русского языка https://slovotolk.ru/z2.html (датум приступа: 19.10.2023).
- Соколова, С.: «Засмотрите и зацените»: продуктивность приставки за- в современном русском языке, Poljarnyj vestnik 12, 43-64, 2009.
