Као основни материјал за овај рад коришћени су подaци из Асоцијативног речника српскога језика (Пипер и др. 2005) и Асоцијативног речника руског језика (Караулов и др. 1994). Осим тога, грађу чине и резултати асоцијативног експеримента који је реализован за потребе овог истраживања. У експерименту је учествовало 124 испитаника, од којих је 83 женског пола, а 41 мушког. Највећим делом су испитаници били студенти, узраста од 19 до 28 година (89,5%), што је случај и код претходно поменутих речника који чине основни корпус рада. Од испитаника се тражило да наведу прве асоцијације које везују за појмове памет и глупост, а затим да допуне исказе који су гласили Памет је… и Глупост је… Изабрано је да се у експерименту нађу ови стимулуси управо зато што их нема у Асоцијативном речнику српскога језика (Пипер и др. 2005), чиме смо хтели да проширимо податке подесне за истраживање.
Из Асоцијативног речника српскога језика (Пипер и др. 2005) анализирали смо 3 стимулуса – глуп, паметан, разуман, док смо из Асоцијативног речника руског језика(Караулов и др. 1994) анализирали 6 – глупый,глупая, глупость,ум,умный,разумный.
Одлучили смо да упоредно анализирамо асоцијативна поља (АП) за еквивалентне стимулусе у оба језика како би сличности и разлике биле уочљивије. На првом месту смо наводили стимулус на српском језику, а затим на руском. Прво смо наводили податке о структури АП, где смо издвајали реакције које су се нашле у центру и ближој периферији, а затим смо упоређивали садржаје АП.
Приликом анализе садржаја АП реакције смо груписали на основу семантичких веза и лексичке спојивости у следеће групе: позитивнеособине;негативнеособине;везеса образовањеминауком;везесафизичкимизгледом;везесаживотињама.
паметан (срп.) Центар: глуп 94; човек 53;интелигентан 52;ја 30; мудар 22; Ближа периферија: студент 20;интелигенција18;мозак17;бистар16; ученик13;ђак,глава9;Ајнштајн,дечко,избор,штребер7;књига,научник,пас,учен,уман6;дечак,леп5;геније,IQ,пчелица4 | умный (рус.) Центар:человек19;дурак7;я5 Ближа периферија:ботаник,голова,мужчина,ребенок3;дядя,какутка,муж,парень,пес,преподаватель,собеседник,студент,хороший2; |
а) Позитивне особине
срп. интелигентан 52; бистар 16; уман 6; оштроуман, разуман, виспрен 3; вредан, добар,интелектуалан,сналажљив2;довитљив,ефикасан,изузетан,надарен,надмоћан,натпросечан(…)1;
рус. хороший2;башковитый,интересный,отрождения,сообразительный1;
б) Негативне особине
срп. глуп94;несналажљив,туп1
рус. бедный1
в) Везе са науком и образовањем
срп. студент 20; ученик 13; ђак 9; Ајнштајн, штребер 7; књига, научник, учен 6; геније 4;начитан, образован, професор, школа, Тесла 3; књиге, Никола Тесла, учење 2; доктор,филозоф,математика,Њутн,образовање,Сократ,школован,учити1;
рус. ботаник3;преподаватель,студент2;профессор,умение,учитель,читатель,юрист1;
г) Везе са физичким изгледом
срп. наочари,наочаре,некосанаочарима,плавуша,ћелав1;
рус. вочках,очкарик,очки1;
д) Везе са животињама
срп. пас5;пчелица4;пчела,слон2;голуб,коњ,магарац,мрав1;
рус. какутка,пёс2;козёл,осёл1;
разуман(срп.) Центар: паметан 111; човек 92; неразуман38;нормалан29;добар22; Ближа периферија:мозак18;ум11;смирен,уман10;свестан9;рационалан,толерантан8;бистар,луд,мама,стрпљив7;ја,миран,мудар,памет,разум,реалан6;пријатељ, схватљив 5; | разумный (рус.) Центар:человек28;совет,умный5; довод4; Ближа периферија: выход, мир, ответ,очки,шаг3;вопрос 2; |
а) Позитивне особине
срп. паметан111;добар22;смирен,уман10;рационалан,толерантан8;бистар,стрпљив 7; миран, мудар 6; интелигентан, присебан, разборит, сталожен, учтив, уљудан, здрав,зрео4;јак,јасан,осећајан,пријатан,разумљив3;поштен,праведан,промишљен,сигуран,стабилан,свестран,трезвен2;великодушан,веран (…)1;
рус. умный5;опытный,понимающий,умница1;
б) Негативне особине
срп. неразуман38;луд7;глуп4;досадан2;болан,болестан,гордост,импулсиван,
необразован,неосећајност1;
рус. безумный,гад,занудный,бесчувственный,идиот1;
в) Везе са науком и образовањем
срп. професор3;филозоф,знање2;Декарт,ђак,филозофија,научни,необразован,Ниче,професор Радаковић,психолог,социологија,ученик,учитељ 1;
рус. математика,подход,ученик1;
г) Везе са физичким изгледом
срп. јак3;
рус. очки3;
д) Везе са животињама
срп. пас2;мајмун1;
рус. кот,обезьяна,пёс1;
памет(срп.) Центар:интелигенција40;мозак39;мудрост,ум23;знање22; Ближа периферија:глава18;сналажљивост16;разум11;образовање,размишљање7;књига,учење6;искуство,памћење5;логика, снага,способност,човек4; | ум(рус.) Центар:острый9;заразум7;большой5; Ближа периферија: блестящий, голова,мозг, разум, совесть, человека, честь исовесть3;аналитический,гибкий,глубокий,знание,интеллект,тонкий,честь,честь и совесть эпохи2; |
а)Позитивне особине
срп. интелигенција40;мудрост23;сналажљивост16;снага,способност4;проницљивост,разумевање,расуђивање3;бистрина,велика,добро,доброта,домишљатост,лепота,разбористост,самоувереност,спретност,умеће2; верност,генијалност,доброразумевање,елоквентност (…)1;
рус. острый9;большой5;блестящий,честьисовесть3;аналитический,гибкий,глубокий,тонкий, честь 2; богатый, интеллектуальный, красота, кроткий, логический (…)1;
б) Негативне особине
срп. глупост,луда,лукавост, мала,ограничена,плитка,ситна1;
рус. глупость,короткий,несознательный,слабость,слабый1;
в) Везе са науком и образовањем
срп. образовање7;књига,учење6;књиге,школа3;диплома,математика,научник,студије,читање1;
рус. знание2;знатьчто-либо, метод, учёного1;
г) Везе са физичким изгледом
срп. лепота 2;
рус. красота 1;
д) Везе са животињама
срп. змија,слон1;
рус. /
глуп(срп.) Центар : паметан 121; човек 85; ограничен, тупав 18; јадан 14; необразован13; Ближа периферија:туп12;будала,досадан,прост11;ружан10;наиван9; дебил 8; добар, незналица 7; магарац,пас, точак, ученик 6; ђак, ноћ, плитак,заостао 5; идиот, као ноћ, к’о точак,лењ,мозак,неспособан,несрећан,неук,плавуша,смешан,срећан,топ 4; | глупый (рус.) Центар:человек70;умный45;дурак34; вопрос15; мальчик, ребёнок14; Ближа периферија:осёл13;пёс12;тупой 10; котёнок, мышонок, пингвин,щенок 9; вид 8; король, муж, ученик 6;мальчишка,парень,ступень5;кот,мужчина,ответ4; глупая(рус.) Центар:девчонка12;дура9;баба7; девочка5; Ближа периферија: девушка, собака 4;женщина,машина,мысль3;гусыня,дурочка,жизнь,корова,тварь,тупаяутка,шутка2; |
а)Позитивне особине
срп. паметан121;добар7;интелигентан,јак,леп,неискварен,паметан илеп 1;
рус. м.р. умный45;мудрец3;милый,неглупый,разумный,счастливый1;
рус. ж.р. доверчивость,умная1;
б) Негативне особине
срп. ограничен,тупав18;јадан14;необразован13;туп 12;досадан,прост11;ружан10,
наиван9;плитак,заостао 5;лењ,неспособан,неук4;малоуман3;неинтелигентан,непромишљен, незаинтересован, тужан 2; безвредан, болестан, лакомислен, лаковеран,неактиван,немиран,ненаучен,необразовани (…)1;
рус. м.р. тупой 10; малый 3; наивный 2; бесполезный, бестолковый, большой, недалекий,неприятный, не соответствующий возрасту (…)1;
рус. ж.р. дура9;тупая2;дурная,тупой1;
в) Везе са образовањем
срп. необразован13;незналица7;ученик6;ђак5;неук4;незнање3;беззнања,ненаучен,
необразовани,нешколован1;
рус. м.р. ученик6;студент3;историк,лектор,преподаватель,профессор,учитель1;
рус. ж.р. училка1;
г) Везе са физичким изгледом
срп. ружан10;плавуша4;дебео, леп, округао,слаб,великаглава1;
рус. м.р. вид8;идиотское выражение лица,круглый,лысый,пустые глаза,с большими ушами,слабый,толстый1;
рус. ж.р. /
д) Везе са животињама
срп. магарац,пас5;мајмун2;корњача, куче,ћуран,ћурка1;
рус. м.р. осёл 13; пёс 12; котёнок, мышонок, пингвин, щенок 9; кот 4; баран, гусь, ёжик,утёнок 3; воробей, дятел, индюк, попугай, скворец, слон, филин 2; воронёнок, ёж, жираф,заяц,зверь,ишак,козёл,кролик,лис,медведь,птенец,телёнок1;
рус. ж.р. собака4;гусыня,корова,утка2;ворона,кошка,мышь,нерпа,овца,птица,свинья1;
ђ) Поређења
срп. точак 6;каоноћ,к’оточак,топ4;тоцило3;каосом2;цигла,ћускија,каомагарац;каоцртаћ;к’оћускија,к’отоцило,тиква1
рус. м.р. пень5;какпробка2;дерево,доска,дуб,каквсе,какосёл1
рус. ж.р. каккорова,какпень1;
глупост(срп.) Центар: незнање 15; грешка 14; непромишљеност 12; будалаштина, људи8;неразмишљање7; Ближапериферија:брзоплетост,лењост 6; безобразлук, безобразност,лудост5;бесмислица,затупљеност,наивност, незаинтересованост, непажња,ограниченост,човек4; | глупость (рус.) Центар: большая 8; тупость 7; человеческая4; Ближапериферија:народная,несусветная,сморозить,3;дурость,нелепая,непорок,сказать,совершить2; |
а) Позитивне особине
срп. креативност1;
рус. мудрость,умный1;
б) Негативне особине
срп. непромишљеност12;лењост6;безобразлук,безобразност5;наивност,ограниченост4; незрелост, несналажљивост 3; неразвијеност, неразумност, неспретност, тупост 2;дрскост, заборавност, завидност, затуцаност, импулсивност, малициозност (…)1;
рус. тупость7;дурость2;безграмотность,безумие,порочность,слепая,страшная1;
в) Везе са образовањем
срп. незнање15;необразованост3;необразовање2;бубање2;ђак1;математика1;
рус. учитель1;
г) Везе са физичким изгледом
срп. / рус. /
д) Везе са животињама
срп. магарац,ћурке1;
рус. /
Анализа показује да се у српском језику издваја процентуално већи удео позитивних реакција које се односе на стимулус глуп, него на стимулус паметан. Узрок томе јесте асоцијативно повезивање лексема са њиховим антонимима. Међу стимулусима на српском језику код 3 од 5 анализираних у центру АП се налази антоним. У руском свега код једног стимулуса (глупый) антоним срећемо у центру АП, док су код осталих антоними или на даљој периферији или их уопште и нема.
Стимулуси паметан,памет (срп.), умный и ум(рус.)имају највише реакција које се односе на сферу образовања и науке. Удео таквих реакција код ових лексема је готово подједнак у оба језика.
Реакције повезане са физичким изгледом човека јављале су се пре свега код придева. Па тако из наведених података видимо да матерњи говорници српског језика такве реакције чешће везују за концепт глупости, и то пре свега у негативном контексту. У руском је у том погледу ситуација изједначена.
Занимљива је разлика која се огледа у повезивању стимулуса глупый, глупая и умный (рус.)са животињама. Таква веза је процентуално заступљенија код носилаца руског језика, него што је то био случај код носилаца српског. У српском је свега 2% реакција на стимулус глуп имало везе са животињама, док се у руском на еквивалентни стимулус јавља 19,5% таквих реакција.
На основу спроведене анализе можемо доћи до закључка да се појмови који се односе на концепт памети у оба језика доводе претежно у везу са позитивним особинама, као и са образовањем и науком. Концепт памети и глупости односи се пре свега на човека као разумно биће које поседује одређене интелектуалне способности. То се одражава и у асоцијативним пољима анализираних стимулуса, па се реакција човек/человекнеретко сретала у самом центру АП. Међутим, видели смо да се анализиране лексеме могу односити и на животиње, било у случају устаљених поређења у језику, или као конкретно приписивање одређене особине животињи.
Извори
Асоцијативни речник српскога језика/ П. Пипер, Р. Драгићевић, М. Стефановић I део; од стимулуса ка реакцији. Београд, 2005.
Русский ассоциативный словарь. В 2 т. / Ю.Н.Караулов, Г.А. Черкасова, Н.В. Уфимцева, Ю.А. Сорокин, Е.Ф. Тарасов. Т. I. От стимула к реакции: Ок. 7000 стимулов. М.: АСТ-Астрель, 2002. 784 с. Т. II. От рекции к стимулу: Более 100 000 реакций. М.: АСТ-Астрель, 2002. 992 с.