аутори: Милица Ристић и Ивана Јовановић
Предмет нашег истраживања били су српски фразеологизми са мање познатим речима. Из Малог српског фразеолошког речника Ђ. Оташевића издвојиле смо двадесет фреквентних фразеологизама са лексемама за чије смо значење претпоставиле да их наши испитаници неће знати или да ће им бити тешко да га објасне. Истраживање смо спровеле на педесет два испитаника, од којих је двадесет шест испитаника било узраста до четрдесет година (млађа група), а друга половина испитаника старосне доби од четрдесет до осамдесет година (старија група). Имали су за задатак да наведу знају ли значење датог фразеологизма, а потом и да ли им је познато основно значење издвојене лексеме и, ако јесте познато, да наведу које је.
Oво је списак фразеолошких јединица које смо користиле у нашем истраживању:
- најести се буника 11. проћи кроз сито и решето
- навалити ко сивоња 12. глуп ко тоцило
- одвојити кукољ од пшенице 13. ухватити се у коштац
- спава ко клада 14. нашла крпа закрпу
- оставити на цедилу 15. марити за некога ко за лањски снег
- хватати зјале 16. лије ко из кабла
- пара врти где бургија неће 17. крити се по буџацима
- има их ко кусих паса 18. држи се ко пијан плота
- правити керефеке 19. од Кулина бана
- ко у клин ко у плочу 20. заплео се ко пиле у кучине
Из нашег малог истраживања извеле смо закључак да су испитаници углавном упознати са значењима датих фразеологизама. Мало већи проблем испитаницима из млађе групе представљали су следећи фразеологизми: „одвојити кукољ од пшенице” (двадесет испитаника од двадесет шест знало је значење датог фразеологизма); „ко у клин ко у плочу” (само тринаест испитаника од двадесет шест знало је значење датог фразеологизма); „марити за некога ко за лањски снег” (деветнаест испитаника од двадесет шест зна значење датог фразеологизма) и фразеологизам „заплео се ко пиле у кучине” (од двадесет шест испитаника само шеснаест зна значење поменутог фразеологизма). Испитаници из старије групе углавном знају значења датих фразеологизама, једино је за значење фразеологизма „ко у клин ко у плочу” мање испитаника знало одговор – њих деветнаест од двадесет шест. Значења свих осталих фразеологизама била су позната већини из ове, старије, групе испитаника: цифра премашује двадесет. Очигледно је фразеологизам „ко у клин ко у плочу” био најтежи за све наше испитанике, бар што се тиче његовог значења!
Што се тиче значења нејасних речи, можемо рећи да је ту било више проблема за наше испитанике, поготово за оне из млађе групе. Наше истраживање је показало да људи свакодневно користе дате фразеологизме и углавном знају њихова значења, али одређене лексеме у тим фразеологизмима или уопште не знају, или имају мука са објашњавањем њиховог значења. Приметиле смо да се људи, у случају да не знају значење лексеме или нису сигурни у њено значење, често воде тиме да начелно, приближно наведу њено значење. Нпр. за лексему буника најчешћи одговор био је: некаква биљка, а да је нису посебно прецизирали. Испитаници су се руководили и општим значењем самог фразеологизма: нпр. за лексему зјале често су наводили да је то мува, ваздух, дух; у случају лексеме коштац руководили су се значењем фразеологизма и повезивали је са глаголом ухватити, па су најчешћи одговори били да је коштац – свађа, вртлог, сукоб… Интересантан пример је и лексема кабао из фразеологизма „лије ко из кабла”: испитаници из млађе групе повезивали су дату лексему са именицом кабл, па су најчешћи одговори били да је то проводник електричне струје, а испитаници из старије групе су повезивали лексему кабао са значењем целог фразеологизма, па су најчешћи одговори били да је то олук, канта, каца…
Највећи је проблем нашим испитаницима представљала реч зјале. Од двадесет пет испитаника из млађе групе (оних којима је било познато значење фразеологизма „хватати зјале”), њих деветнаесторо није знало значење издвојене лексеме. И испитаницима из старије групе лексема зјале задала је највише главобоље. Сви испитаници, њих двадесет шесторо, знало је значење фразеологизма „хватати зјале”, али само дванаест испитаника и значење речи зјале.
Запазиле смо и да углавном већи број испитаника из старије групе зна значење нејасних лексема у односу на број испитаника из млађе групе. Изузетак представљају лексеме буника, цедило, бургија, решето, закрпа, где је ситуација обрнута: млађа група је показала боље познавање ових речи од старије.
