…Имала је обичај да каже прабаба Милуша поводом многих немилих и тешких догађаја у животу своје породице или народа. И то је остало и у сећању њених потомака, сачувало се у породичном говору црногорског дела породице мог супруга. Не налазећи разумне одговоре на бројна питања која нам актуелни тренутак намеће, све чешће и ми почињемо да прибегавамо у мислима и говору овој народној и породичној мудрости: И ово ће се једном звати лане.
У овој се изреци користи не толико чест данас прилог лане који има и своју варијанту лани. Речници савременог српског језика бележе једно његово значење: прошле године.
Да већ и не помињем одабране људе из самог места − на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти (М. Глишић).
Липе цвату, све је исто ко и лани (песма Бијелог дугмета).
Код старијих се писаца могу још наћи прилози ономлане/и и преклане/и синонимичног значења: пре две године (упореди пар лане – преклане са јуче − прекјуче).
Приповедао им је како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је много књига прочитао, а и сад још једнако поваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали да пуцају из топа на месец (С. Сремац).
Иако ређи него раније, прилог лани/лане, рекло би се,има широку употребу у публицистичком стилу савременог језика, рецимо, у текстовима који наводе некакве статистике, у насловима (Грађани Србије куповали у јануару више него лани), вероватно и из практичних разлога – јер је краћи од синтагме прошле године.
Прилог лани/лане, сведоче етимолошки речници, постоји у свим словенским језицима (у већини језика је, чини се, већ застарео или дијалекатски обојен). Праслав. *olnī са значењем „други, ини пут“ настало је од *olnei, а сродно је старолатинском ollī „онда“, ollus „онај“ (у српском је, дакле, дошло до метатезе ол- у ло- и дуљења ло у ла). На застарели руски прилог лонѝсь (прошле године) може се, рецимо, осим код старијих писаца, наићи у приповеткама Василија Шукшина чији сибирски јунаци га користе.
Мне вот надо бы крышу сейчас новую, а не могу – сил не хватает. А эта, лонись, приехал младший: поедем, говорит, тять, со мной. Продай, говорит, дом и поедем. Эх ты, говорю, сопля ты такая! Я сейчас кто? Хозяин. А без дома кто? Пес бездомный.
Од српског прилога лани/лане изведен је придев лански или чешће лањски – прошлогодишњи, који се у савременом језику чува и у саставу фразеологизмамарити [за некога, за нешто] као (колико) за лањски снег.
Било је то лањске године по Ускрсу (Ј. Веселиновић).
За власт је марио као за лањски снег (Г. Божовић).
