Стварање виртуелних музеја неспорно је корисно и у исто време неопходно како бисмо све оно што желимо да сачувамо прилагодили двадесет првом веку и ономе што је он донео. Међутим, тај подухват је и изазован, а аутори и реализатори пројеката сусрећу се са многим очекиваним и неочекиваним потешкоћама. На основу личног искуства, стеченог на путу од идеје преко реализације до промоције и развоја виртуелног музеја српског језика (www.muzejsrpskogjezika.fil.bg.ac.rs), у наставку ћу издвојити потешкоће приликом остварења једне овакве замисли.
Најпре, стварање виртуелних музеја, независно од форме и садржаја, захтева владање одређеним техничким знањима, ако се сајт ствара самостално, без помоћи техничких лица. Уколико се ствараоци музеја определе да препусте израду сајта стручњацима, то ће највероватније захтевати улагање материјалних средстава, ако није у питању сарадња са неком организацијом, институцијом која би финансирала пројекат. То доводи до друге могуће потешкоће: извесно је да онај ко финансира, тај у неку руку и поседује, што у будућности може да преусмери развој музеја у неком другом правцу. Проблем не постоји, ако овај детаљ не представља препреку ауторима музеја. Након израде, обавезни део који представља предуслов видљивости сајта јесте омогућавање доступности за посетиоце. Ту се срећемо с појмовима домен и хостинг. Домен је, најједноставније речено, адреса, односно име сајта, као што је нпр. www.muzejsrpskogjezika.fil.bg.ac.rs. Изнајмљивање „простора” за постављање сајта на интернет назива се хостинг. Закуп и домена и хостинга се наплаћује најчешће на годишњем нивоу.
Следеће на шта би требало обратити пажњу, посебно ако је поставка непрофитна и некомерцијална, јесте мотивисаност за ангажовање на реализацији пројеката. Нажалост, ретки су појединци који би се определили за сарадњу на добровољној основи, за опште добро. Након што се успешно отворе виртуелна врата музеја за све заинтересоване посетиоце, потребно је и промовисање кроз дигитални маркетинг. Најпре, ангажовање стручних лица, компетентних за питање „google алгоритма”, како би се сајт појављивао на првој страници претраживача, а што би омогућило већем броју људи посету одговарајућег виртуелног музеја. Остале промоције могу бити реализоване путем медија, радија и телевизије.
Као што се види, питање финансија може представљати својеврсну препреку при изради виртуелног музеја. Објављивање самог садржаја виртуелног музеја може бити онемогућено због ауторских права, уколико постоје власници предмета, материјала који нису сагласни с постављањем на интернет. Ово су неке од потешкоћа које сматрам општим и карактеристичним за стварање било каквог виртуелног музеја.
