Црвена је једна од основних боја, боја која симболише крв, енергију, страст, живот и многе друге ствари. У природи ова боја најчешће означава неку опасност или служи да привуче пажњу. Словенски језици је углавном означавају речју с кореном черв-/црв-, према називу инсекта од којега се добијала црвена боја. Изузетак представља руски језик, у коме се за ову боју користи придев красный, премда се у староруском такође користио придев червлёный.
Као и све друге боје, и црвена има десетине својих нијанси. Неке од њих су, на пример, алый, розовый, кармин, бордо, кардинал, багровый, багряный, ализариновый, брусьяный, маджента, рдяный… Две најзначајније и најпознатије нијансе свакако су представљене називима алый и багряный/багровый. Називи за ове боје постоје и у српском језику, алев и багрен, међутим, у питању су архаизми.
Алый представља јарку нијансу црвене боје, често повезану с пламеном. Ова чињеница није необична, будући да у многим језицима реч буквално означава „боје пламена“ (у арапском, грузинском, рецимо). У руски је језик назив ове нијансе ушао из татарског. Примери сведоче да се придев у савременом руском језику врло често употребљава за описивање боје изласка и заласка сунца: алый закат; алый свет зари; солнце только что село, и алый тонкий свет лежал на зелёных лозах; От зари алый свет разливается. Такође се често користи и за боју неке тканине, платна: алый шарф; алый бархат партера; алый плащ; алый стяг; као и за боју цвећа: алый цвет мака; алый цветок надежды; персидский аленький цветочек.
У српски језик назив ове боје ушао је из турског језика (од тур. al „боја пламена“, alev – „пламен“). Постоји у више варијаната: као непроменљиви придев ал (налазимо га у народним песмама у сложеницама турског порекла ал-бињиш, ал-чоха итд., али, на пример, и у ал-невен), затим као алав, алеваст, алов, ален. Придев је остао познат највише захваљујући називу млевене зачинске паприке (алева паприка).
Багряный означава пурпурну, гримизну боју. Потиче од старословенске именице багрь/багръ/багъръ „пурпур“, чији је корен у стсл. био доста продуктиван. Поред облика багряный, који је означен као поетски, у руском језику постоји и багровый. Образују се од датог придева и два глагола: багроветь и багрянеть, оба са значењем „постајати багрен“. Истокоренска именица багряник (или багрянник) представља род дрвета и жбунова (лат. Cērcis), а багрянец – багрену, пурпурну боју. Погледајмо када се у савременом руском језику најчешће користе ови придеви. И за ову нијансу црвене најчешћа је употреба код описа изласка и заласка Сунца, често и за боју пожара: восход солнца багряный; багряный диск солнца опустится за горизонт; багряный закат; яснее стал виден огонь разрывов, и пыль на горизонте окрасилась в зловещий багряный цвет. Приликом описивања шуме такође често наилазимо на овај придев: Роняет лес багряный свой убор; Лес точно терем расписной, лиловый, золотой, багряный; багряный и сизый вербовый тальник; лес, такой же прекрасный золото-багряный. Придев багровый, иако сличан придеву багряный, нешто је фреквентнији од њега и употребљава се са ширим дијапазоном именица. Ипак се истичу две групе лексема, оне које значе боју Сунчеве светлости и оне које значе боју рана, ожиљака и сл. на људском телу: багровый отсвет заходящего солнца; багровый свет; багровый шрам на шее; багровый кровоподтек; багровый рубец. Посебно се истиче употреба овог придева за описивање људског лица или делова лица: Адольф Задер, багровый, в каплях пота; багровый румянец досады пробивался сквозь искусственную белизну её лица; темно-багровый цвет его лица.
Придев багрен регистрован је у српском језику у XIII веку. Настао је од именице багра/багар – „црвена боја која се добија од борове коре“. У поимениченом облику означава биљку багрем – Robinia pseudoacacia, са преласком н→м (исп. збирну именицу багрење). Истог је корена и глагол забагрити – „зарђати од нечистоће“. У српском лексема багра у данашњем језику често има погрдно значење „олош, човек и људи који заслужују презир“. До тог значења се највероватније дошло преко значења „боја домаћих животиња“ → „посебна врста животиња, пасмина“ → „посебна врста људи“ → „лоша врста људи“. Постоји и именица багрѐница – „пурпурни плашт“, обично код монарха.
Алева боја 
Багрена боја
Литература:
- Лома, А. (уред.), Етимолошки речник српског језика. Свеска 2. БА-БД. Београд – САНУ, Институт за српски језик САНУ, 2003.
- Ожегов С. И., Шведова Н. Ю. Толковый словарь русского языка. – 4-е изд. – М., 1997.
- Стевановић M. (уред.), Речник српскохрватскога књижевног језика. Нови Сад – Матица српска, 1990.
- Фасмер, М. Этимологический словарь русского языка. Москва – Прогресс, 1986.
