Безмало сваког дана, у разговору са најразличитијим људима на најразличитије теме, без обзира на то живимо ли у Београду, Новом Саду, Петровцу на Млави, Москви, Санкт Петербуругу, Твери, несвесно се „позовемо” на Књигу над књигама тако што употребимо један од многобројних библизама.
Један од њих одабрали смо за наслов овог текста. И премда дати фразеологизам садржи лексему-теоним „Бог”, што засигурно олакшава повезивање порекла овог фразеологизма са Светим Писмом, постоји, чини нам се, оправдана упитаност колико бисмо могли одредити из ког дела Светог Писма потиче посматрани фразеологизам.
При томе би, зацело, свако од нас, без обзира да ли је верујући или неверујући, на питање „Да ли библијски текстови чине неизоставан део наше културе?” дао позитиван одговор.
Управо из жеље да се та неравнотежа која постоји између тасова, где на једном стоје „фразеолошки библизми” а на другом недоумица „да ли их препознајемо и шта о њима знамо”, макар за промил „уравнотежи”, настала је ова славистичка цртица.
Како текст настаје за време Страсне седмице, осврнућемо се само на неке од фразеологизама који се срећу у српском и руском језичком корпусу, а који су етимолошки везани за нека од Јеванђеља која се читају у овом периоду.
Но прво пар речи о томе због чега је последња недеља уочи Васкрса Страсна.
Осим назива Страсна, ова седмица се у српском језику назива још Страдалном и Великом. Придев „страдални” нас упућује на историју наших језика и разоткрива нам које је значење негда имала реч страст. Уколико завиримо у неки од речника старословенског језика, видећемо да је примарно значење те речи било „страдање, бол, муке”. На тај начин наши језици сачували су сећање на део наше заједничке историје – на страдања која је на крају свог земног живота претрпео Господ Исус Христос.
Сваки дан током Страсне седмице или Седмице спасоносних страдања (како се она именује у Посном триоду) има своју тему која нас подсећа не неки од тих догађаја из Христовог живота.
Ми ћемо се овде задржати само на неким од не тако малог броја фразеолошких библизама чији су извор Јеванђеља која се читају током прва четири дана Страсне седмице (нпр. цару царево, богу божије/кесарево кесарю, а божие богу, ићи од Понтија до Пилата/ посылать от Понтия к Пилату, прати руке/умывать руки, тридесет сребрника/тридцать серебреников, Јудин пољубац/Иудин поцелуй). И у српском и у руском фразеолошком корпусу можемо издвојити како директне или непосредне (фразеологизме који представљају синтагме, обрте преузете из текстова Библије у већем или мањем степену веродостојно), тако и оне индиректне или посредне фразеологизме (настале на основу догађаја који су описани у Светом Писму, алегорија и сл., и за које је врло често карактеристично преосмишљавање у народноетимолошком кључу) [2].
У аутобиографским записима И. А. Буњина можемо наћи и следећу реченицу Пока будет думать, что жизнь состоит из трюков, будет бесплодная смоковница (РК). Противречности код овог писца су у буквалном смислу јалове као јалова смоква (СВ). Фразеологизам бесплодная смоковница у руском језику има два значења: 1. жена која не може имати децу и 2. онај чија делатност не доноси никакве резултате [3]. Руски фразеологизам бесплодная смоковница присутнији је него фразеологизам јалова смоква у српском језику, а бележе га и фразеолошки речнци руског језика. Малобројни примери које смо пронашли у српском језику потврђују само друго од два наведена значења. Међутим, и овде је, чини нам се, слика непотпуна као и када поредимо број библизама у руском и српском језику. „На први поглед, фразеолошких библизама више је у руском језику, али се не може створити права слика о статусу библизама у српској фразеографији све док се не појави обухватан фразеолошки речник српског језика или речник библизама у српском језику” [4].
Причу о неплодној или јаловој смокви налазимо у Јеванђељу по Матеју, 84. зачало, глава 21, стих 19: и увидев при дороге одну смоковницу, подошел к ней и, ничего не найдя на ней, кроме одних листьев, говорит ей: да не будет же впредь от тебя плода вовек. И смоковница тотчас засохла. Ова прича, која је за Апостоле била проповед о снази вере и молитве без којих је човек пред Богом духовно мртав [4], део је Јеванђеља које се чита на јутрењу Великог понедељка.
На јутрењу следећег дана, Великог уторка, такође се чита Јеванђеље по Матеју, 90. зачало, 21,15−23, 39. Двадесет први стих 22. главе гласи: Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? A они одговарајући рекоше: Ћесарев. Тада им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.
Последњи део стиха и у српски и у руски језик је ушао као фразеологизам цару царево а богу божије, односно кесарево кесарю, а божие богу [а богу богово] (дати сваком оно што му припада, по заслузи). Особеност посматране фразеолошке јединице у оба језика јесте могућност промене места компоненти: Ибо сказано, − отозвался Григорий, − отдайте богу богово, а кесарю кесарево…. Вот я, кесарь, и отдаю (РК). Мој отац је говорио: Богу божије, а цару царево, а све друго у касу и под кључ (СК).
На Литургији Велике среде чита се Јеванђеље по Матеју, зачало 108, глава 26, стихови 6–16. Управо из 15. стиха овог Јеванђеља (И рече: Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребрника) потекао је аксиолошки фразеологизам који има значење цене издаје: тридесет сребрника/тридцать серебреников.
Уколико желимо изразити да се негде неко скривен од туђих погледа окупио желећи нешто важно да размотри, а да наш исказ буде кратак и језгровит (В общем, такая тайная вечеря, только общественная (РК)), можемо употребити фразеологизам тајна вечера/тайная вечеря који води порекло из Јеванђеља која се читају на Велики четвртак (Мт 26, 17−35; Мк 14, 12−31; Лк 22, 7−39; Јн. главе 13,14,.15, 16, 17 и 18, 1).
Као што видимо, чак и овако летимичан осврт на неке од фразеологизама који воде порекло из Јевађеља која се читају током прва четири дана Страсне седмице потврда је тог да је Књига над књигама неисцрпан извор настајања фразеолошких библизама „благодаря смысловой глубине сакрального текста, эстетической ценности библейских образов, общечеловеческой значимости истин, которые заложены в библейских выражениях» [5].
Извори и литература:
РК – wwww.ruscorpora.ru
СК –www.korpus.matf.bg.ac.rs
СВ − www.clarin.si/noske/run.cgi/corp_info?corpname=srwac&struct_attr_stats=1
1. Вальтер, Харри. Лексикографическое описание библейской фразеологии (из опыта немецко-русского словаря библеизмов). Проблемы истории, филологии, культуры. № 2 (24), 2009, с. 73–78.
2. Дубровина К.Н. Энциклопедический
словарь библейских фразеологизмов.
Москва: Флинта: Наука, 2010.
3. Вуловић, Наташа. Српска фразеологија и религија. Лингвокултуролошка истраживања. Београд: 2015.
4. Великий понедельник Страстной седмицы Великого поста. <https://pravoslavie.ru/1689.html>
5. Пыстина О. В. Функциониравание библизмов как прецедентных феноменов в современном медиатексте (на примере региональных СМИ). <www.gramota.net/materials/2/2016/10-3/38.html>
