Белоруски државни универзитет у Минску данас се сматра једним од најбољих белоруских универзитета, а квалитетом који пружа он и оправдава то звање. Oснован je 1921. године. На Балкану је недовољно позната чињеница да је оснивач БДУ био Владимир Пичета, по оцу Херцеговац из Мостара.
У летњем семестру академске 2020/21. године имала сам прилику да похађам наставу на Филолошком факултету БДУ. Општи утисак је да су план и програм одлично осмишљени и испуњавају све критеријуме за образовање компетентних филолога. Професори углавном теже примени иновативних и интерактивних метода у факултетској настави. Већина предмета је применљивог карактера, то јест строго професионално конципирана. Тако, рецимо, на Филолошком факултету БДУ студенти на предавањима и вежбама преводе политичке конференције, документа, емисије, пишу анотације и рецензије за књиге или чланке. Темељно изучавају синхроно стање језика, његову граматичку структуру, одлике функционалних стилова, а много пажње посвећују и различитим врстама превођења и преводилачких техника. Има, наравно, и искључиво лингвистички оријентисаних предмета, као што су историјска граматика, дијалектологија, лингвистика текста, филозофија језика и слично.
Студентима се све време пружа шанса да примене своје знање тако што ће представити, па и објавити своје семинарске радове. На крају године из појединих предмета се одржава „лингвистический ринг” − такмичење на ком студенти решавају одређене лингвистичке задатке, за шта после тога добијају привилегије на испитима. То такмичење такође служи и зближавању професора и студената, будући да се после самог такмичења организују „чајанке”, где студенти имају прилику да постављају професорима питања у вези са вишим степеном студија, писањем научних радова или развојем каријере у струци. Често се одржавају и конференције на којима студенти презентују своје радове из језика или књижевности, а они најбољи се штампају у научним часописима, што студентима после доноси значајне предности у избору радног места, приликом уписа мастер студија или студија у иностранству. Поред тога, студенти БДУ увек су упућени и у друге догађаје које организују различите установе. Тако смо, рецимо, колегиница и ја учествовале у обележавању Дана словенске писмености 24. маја, читале том приликом српску поезију, а била сам позвана и да присуствујем обележавању 150. рођендана Лесје Украјинке у украјинској амбасади у Минску.
Изузетно добро је уређена сарадња са страним студентима. За странце се организује посебна настава. Страни студенти имају исто толико широк спектар курсева као и белоруски студенти, с тим што се код странаца курсеви више базирају на побољшавању говорне компетенције, него на културолошким предметима. За странце који не говоре руски постоје у понуди једногодишњи курсеви руског, такође на факултетима. С обзиром на то да сам студирала на БДУ преко програма Erasmus+, имала сам слободу да бирам хоћу ли похађати наставу са домаћим или страним студентима или комбиновано. Ово последње испоставило се као најбоља могућност, јер сам тако увидела разлику у начину предавања, количини градива, очекивањима резултата од студената.
Студијски боравак у Минску било је занимљиво и, пре свега, корисно искуство. Имала сам прилике да проширим своје видике и усавршим језик, видим другачији приступ академском образовању, директно дођем у додир са белоруском културном историјом и начином живота, као и да стекнем непроцењиво знање у области филологије.
