Постоје бројни примери који сведоче о томе да Руси чувају од заборава своју културну баштину на један специфичан и ефикасан начин. Рецимо, пригодним обележјима, спомен-плочама означавају здања у којима су живели књижевници и песници и где су настајала књижевна дела светског значаја. На пример, у Санкт Петербургу, док шетате крај Неве, на сваком кораку можете видети таблице попут ове: „Поэт Иосиф Александрович Бродский имеет к этому месту какое-то значение”.
Као својеврсну илустрацију такве бриге о културном наслеђу обратили смо пажњу на читаву ризницу виртуелних музеја руских писаца и места у којима су живели или одседали. Хипервезе представљају сами називи музеја:
Государственный мемориальный музей-заповедник А. С. Пушкина «Михайловское»
Уз Пушкинове стихове праћене Шопеновим композицијама посетилац овог виртуелног музеја може на трен да „заустави магновење” и пренесе се на почетак XIX века у меморијални музеј-парк „Михајловско”. Чаробни пејзажи, кућица у којој је живела Пушкинова дадиља, оружје за двобој у кабинету само су неки од детаља који чине овај виртуелни времеплов још живописнијим.
Государственный мемориальный и природный музей-заповедник И.С. Тургенева «Спасское-Лутовиново»
Сваки предмет или слика на зиду у овом виртуелном музеју може да се повећа и да се види њен кратак опис, уколико иза ње стоји нека занимљива прича, као, на пример, прича о бронзаном позлаћеном кључу. Приликом рестаурације кауча, 2001. године, пронађен је кључ који је припадао тадашњем коморнику. Кључ је био сакривен у каучу како га за време револуције не би пронашли припадници нове власти, а, у неку руку, симболизовао је блискост власника куће са императорским двором.
Государственный Музей-заповедник А. С. Пушкина «Болдино»
Виртуелни музеј на овом сајту укључује дигиталне туре по просторијама државног музеја А. С. Пушкина у улици Пречистенка 12/2, меморијалног стана А. С. Пушкина на Арбату 53, музеја И. С. Тургењева у улици Остоженка 37 и спомен-соби Андреја Белог на Арбату 55. Тродимензионални приказ, кратка прича о свакој просторији, као и верзија за слабовиде су оно што чини овај виртуелни музеј посебним.
Государственный музей-заповедник М. Ю. Лермонтова «Тарханы»
Уз помоћ савремених технологија можемо видети, између осталог, да на Љермонтовљевом радном столу и даље лежи часопис из 1835. године. У њему је објављено прво Љермонтовљево дело, Хаџи Абрек, а уредник листа био је Осим Сенковски, један од најпознатијих петербуршких арабиста.
Музей-усадьба Л.Н.Толстого «Ясная Поляна»
У тренутку настајања овог чланка, у Јасној Пољани термометар с почетне стране виртуелног музеја показује четрнаест степени. Снимак у реалном времену камере са здања Јасне Пољане, прво је што ћете угледати кад отворите сајт. Треба нагласити да су од свих горенаведених виртуелних музеја, предмети у одајама Јасне Пољане најпотпуније и најбрижљивије обрађени. Тако, већина предмета, као, рецимо, полица са књигама из XIX века, може да се увелича.
Литературно-мемориальный музей М.А.Булгакова
Овај музеј спаја два света: један је биографски и представља просторије у којима је М. Булгаков живео заједно са својом породицом. Други је фиктивни и доводи се у везу са романом Булгакова „Бела гарда”. У Јелениној соби је Михајлова сестра Варвара током 1918−1919. живела са својим мужем. Прича о породичној икони је главна тема ове собе. У роману „Бела гарда” јунакиња се пред иконом моли за живот умирућег брата.
Государственный музей-заповедник М.А. Шолохова
Посебно је занимљиво да је на сајту представљена реконструкција Шолоховљеве библиотеке, где је приказана полица која није до краја попуњена. Особеност овога музеја је интерактиван однос према посетиоцима. Наиме, они се позивају да се јаве уколико поседују књигу која одговара оној у библиотеци Михаила Шолохова, а на сваку књигу са виртуелне полице може се кликнути да би се увећала.
Све спомен-собе ове дрвене куће препуне су фотографија породице Островског. Ту су и иконе и предмети из народног живота који нам дочаравају то време.
Виртуальный музей литературных героев
Реч је о виртуелном музеју јунака из књижевних дела Пушкина, Достојевског, Гогоља и Гончарова.
Побројали смо само неке од виртуелних музеја руских писаца како бисмо представили ширу слику једног од могућих начина приближавања култури руског народа.
У Чеховљевој причи „Огрозд” постоји један одломак у коме се каже: „иза врата срећног човека мора стајати неко с чекићем ко ће стално куцкати и подсећати га на то да постоје несрећни људи и да после краткотрајне среће често наступа несрећа”. И за нас је корисно да замишљамо како нам на вратима стоји „неко са чекићем” и опомиње нас како можемо изгубити идентитет уколико не будемо чували наше културно наслеђе и ћирилично писмо.
