Недељом у српском језику називамо две различите и истовремено повезане појаве: период од седам дана који чини основу свих савремених календара и последњи дан у истом периоду. Када желимо да нагласимо прво значење како не бисмо довели саговорника у забуну, користимо још и реч седмица, док се у западним крајевима чује и за нас необична реч тједан.А шта тачно значе наведене речи?
Недеља своје порекло води од глагола делати (стсл. дѣлати) уместо ког се у савременом српском језику чешће користи глагол радити. Недељом се не ради, зато и јесте не + деља (стсл. недѣлꙗ), а све то због четврте Божје заповести: „Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и обави све послове своје, а седми дан је одмор Господу Богу твоме”. Пошто би било превише очекивати да забрана рада важи за свих седам дана, јасно је да је значење ове речи првобитно коришћено искључиво за последњи дан и да се одатле пренело и на остатак седмице. Ваља приметити и да се то проширење појавило код православних словенских народа, јер у савременом руском и бугарском, за разлику од осталих словенских језика, не постоји реч тједан. Ова необична реч води порекло од старословенских речи тъ (тај) и дьнь (дан). У појединим облицима (нпр. у украјинском тиждень или словачком týždeň) постоји још и уметнута речца же (исти). Дакле, тај дан или тај исти дан (који долази за седам дана, разуме се).
По недељи долази понедељак или понедељник, за њим иде други по реду (стсл. въторъ) дан – уторак или уторник, у средини је среда (исту мотивацију има и немачка среда – Mittwoch; die Mitte − средина, die Woche − седмица), четвртак и петак имају прозирно значење и порекло, док је субота од хебрејске речи шабат (שבת).
Међутим, ако сте икада пажљиво пребројали дане, морали сте се сусрести са једном бесмислицом. Наиме, аритметичка средина бројева један и седам је четири, а не три. Средишњи дан у седмици је четврти дан, а не трећи дан. Зашто онда среда није тре́ћак, а четвртак среда?
Одговор лежи у чињеници да је старозаветни седми дан субота, а не недеља. Недеља добија на значају тек Христовим васкрсењем (отуда и руско воскресенье), па се у свести хришћана учвршћује као дан који се посвећује Господу. У многим савременим језицима постоји сличан приступ бројању дана. Узимимо за пример португалски: domingo (господњи) – недеља; segunda–feira (друга тржница, други дан) – понедељак; terça–feira (трећа тржница, трећи дан) – уторак итд. Уосталом, и у српском православном црквеном календару први дан је недеља, не понедељак.
Дакле, среда је ипак на месту које јој је именом предодређено.
