Бела шаргарепа је, како се наводи у тексту, зелен. У равни савременог српског језика чудно звучи да нешто бело може бити истовремено и зелен, и то осећа сваки говорник српског језика. Међутим, чињеница је још теже схватљива ако се узме у обзир да је сама реч шаргарепа позајмљеница из мађарског (користи се уместо дотада уобичајене српске речи мрква) и да се састоји од мађарских речи sárga (жута) и répa (мрква, репа, од прасловенског рѣпа), дакле – жута репа. Шаргарепа је, самим тим, позајмљеница само првим кореном, док је другим кореном повратница и прерађеница. Реч наранџаста која би више одговарала стварном стању са савремене тачке гледишта улази у језике знатно касније, па је отуда репа жута.
Према томе, значење реченице на дубљој равни је још бесмисленије, јер у њему учествују три боје, од којих је једна, са савременог становишта, погрешно приписана.
Бела жута репа је зе̏ле̄н.
