Реч љубав јесте стара словенска реч, чији корен постоји и у свим савременим словенским језицима. Њој сродне речи можемо пронаћи и у другим индоевропским језицима. Ако би један Гот у средњем веку изговорио своје liufs, велика је вероватноћа да би Словен у тој речи препознао своје любъі. Уз мање потешкоће и ми можемо препозанти сродне речи у енглеској именици love и немачкој Liebe. Када прочитамо енглеско I love you, немачко Ich liebe dich и руско Я тебя люблю, очекивали бисмо Ја те љубим у српском.
Упркос очекивањима, у српском језику имамо глагол волети, који се може повезати са именицом воља. Волети, у основи, означава изражавати вољу, жељу, хтење; тј. желети, хтети. Значењску и обличку сродност налазимо у македонском (Те сакам) и шпанском (Te quiero). Да бисмо некога заволели, морамо се пре тога заљубити, што сведочи да је у осталим сличним значењима ипак остао корен љуб-, а да је волети српска новина. Широк спектар најразличитијих глагола за исто значење у словенским језицима (кахаць, kochać, miłować, milovat, обичам, сакам…) показује да су се све ове речи за своје садашње значење специјализовале знатно касније.
Глагол љубити може имати значење глагола волети. Тако, Ђура Јакшић у својој песми Љубав у заносу пева: Љубим те, љубим, душо, / Љубим те, рају мој! / А осим тебе никог, / До само народ свој. Ако изузмемо коришћење глагола у узвишеном стилу, глагол љубити ипак постоји у српском језику, додуше, са нешто измењеним значењем. То ће нам помоћи да схватимо због чега глаголи љубити (се) и заљубити се у савременом језику означавају различите ствари. Од глагола (по)љубити изведена је именица пољубац. Ако је љубити раније значило волети, који смо онда глагол користили уместо глагола љубити у истом значењу? Одговор је: целивати. Руски језик до данас чува тај глагол – целовать, са истим уобичајеним значењем као наше љубити. Он се и до данас одржао у српском језику, додуше, у сакралном стилу. Као што се иконе пишу (одатле и иконопис, иконописац), а не сликају, тако се и целивају, а не љубе. Тај глагол је у блиској етимолошкој вези са глаголом исцељивати, придевом цео и именицом целина. Истокоренско је и енглеско to heal (исцелити) и немачко heil (цео, читав, безбедан).
Необичну везу између пољупца и здравља на коју указују истокоренске речи потврђује и народно стваралаштво. Тако се у бајкама, које представљају заједничко усмено благо европских народа, често може видети да пољубац има исцелитељску моћ.
