Правна литература многих данашњих земаља веома добро дефинише и разликује термине као што су: право, правда, злочин, казна… Међутим, захваљујући очуваном обимном слоју исконске црквенословенске лексике, руски језик се међу њима издваја по томе што је задржао лексику за натчовечанску правду, самим тим допуштајући учешће божанске силе у даљој судбини чланова људског друштва. Најпре ћемо анализирати значење сваке од наведене три лексичке јединице, а у завршном делу чланка навешћемо неколико народних пословица које указују на неминовност и неизбежност Божјег суда.
Вознаграждение − сама лексема не иде далеко од своје мотивне речи „награда“.
Заиста, вознаграждение представља
одређену награду за учињена добра дела, односно за исправан начин живота онако
како га види хришћанска етика. Међутим, за разлику од обичне награде, овде не
можемо знати тачан повод награђивања нити имамо могућност да на било који начин
утичемо на њено правовремено приспеће, као ни на облик у којем ћемо награду
примити. Поред једнојезичних речника Ожегова, Ушакова и Јефремове који дају
једногласно мишљење о примарним значењима, интернет речник Викисловарь такође наводи као треће по реду значење могућност
надокнаде нечег изгубљеног, с тим што се компензација одвија пре свега на
духовном плану. Другим речима, руководимо се принципом еквиваленције, а не
једнакости. Пример који одлично илуструје духовну компоненту лексеме вознаграждение можемо наћи у дијалогу
Љермонтовљевог Демона и његове вољене
Тамаре. Одломак поеме дајемо у оригиналу и у препеву Јована Јовановића.
.
«Всю жизнь, века без разделенья «Кроз векове сам, без друга; −
И наслаждаться и страдать, Па нит страдат’, нит уживат’,
За зло похвал не ожидать, Ни од куд не очекиват’
Ни за добро вознагражденья…» Да за добра ил зла дела
Награда ти каква дође…»
.
Воздаяние − и у овом случају имамо релативно прозирну етимологију лексеме, у питању је
глагол „дати“. Па ипак, њено потпуно значење на српском може се
изразити једино фразеолошком конструкцијом „дати свакоме по заслузи“.
Какве су заслуге, такав је и дар с небеса, што значи да појам воздаяние обједињује у себи елементе
других двају поменутих непотпуних синонима. Такође, воздаяние може преузети на себе и функцију антонима уколико се нађе
у колокацијској вези с речима вознаграждение
или возмездие. О томе какву снагу има
воздаяние можете судити на основу
чувеног епиграфа Толстојевог романа „Ана Карењина“: „Мне
отмщение, и аз воздам“ – “Освета је моја, ја ћу је вратити“.
Возмездие − овде ћемо се на тренутак зауставити и детаљније објаснити коренску реч, будући да српском читаоцу данас она није сасвим разумљива. Наиме, „мзда“ се у савременом руском језику користи као синоним за „взятка“ − „мито“, али је у црквенословенском означавала својеврсну плату, накнаду за учињено дело. Неки пак лексиколози повезују возмездие с речју „месть“ − „освета“, као што можемо наћи у Фасмеровом етимолошком речнику руског језика или у Етимолошком речнику словенских језика у редакцији РАН. Било како било, возмездие уистину наступа као вид освете, „хладно сервиране“, ненадане и увек праведне. Кривац може сакрити свој грех од друштва или га пак представити у позитивном светлу, али Бог ће пронаћи начин да уразуми грешника и приведе га што скоријем покајању. Најстрашније је што возмездие, као уједно и вознаграждение, не погађа увек одступника од моралних канона лично, већ се може манифестовати на његовим потомцима, прецима, родбини, пријатељима итд. Дакле, говоримо о проклетству, анатеми, преступу због ког подједнако испаштају и криви и невини. Успут, ко је гледао домаћу серију (или читао роман) „Грех њене мајке“ тачно може видети кроз целу прву епизоду како главну јунакињу сустиже возмездие управо због греха почињеног једну генерацију уназад.
Након што смо дали кратак преглед ове три лексеме, можемо прећи на паремијске изразе у српском и руском језику који одражавају став говорника према односу Бога и човека с тачке гледишта права и правде.
.
Рус.
„Человек знает, Бог располагает“.
„Бог дал, Бог и взял“.
„Бог долго ждёт, да больно бьёт“.
„Бог обидит, Бог и увидит“.
Срп.
„Није Бог врана да одмах вади очи“.
„Бог дао, Бог узео“.
„Отето − проклето“.
„Ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога“.
.
Не заборавите да је кључна ствар при спознаји ових моралних категорија
ВАСпитање − узрастање до нама доступних висина, одакле ћемо са више поштовања гледати
одоздо како се укрштају и распетљавају замршене људске судбине „сваком по
заслузи“. И да, запамтите: „В чём сила, брат? Сила в правде: у кого
правда, тот и сильней!“
Литература:
- Ожегов С.И. Толковый словарь русского языка. https://slovarozhegova.ru/
- Ушаков Д.Н. Толковый словарь русского языка. https://ushakovdictionary.ru/
- Ефремова Т.Ф. Новый словарь русского языка. https://www.efremova.info/
- Викисловарь − https://ru.wiktionary.org/wiki/Заглавная_страница
- Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. https://lexicography.online/etymology/vasmer/
- Этимологический словарь славянских языков, РАН, под редакцией О.Н. Трубачёва. http://etymolog.ruslang.ru/doc/essja21.pdf
- Ристић Ст. Благо мудрости, Београд: Моно и мањана, 2009.
- Мокиенко В.М., Никитина Т.Г. Большой словарь русских поговорок. http://bookre.org/reader?file=1345845
- Национальный корпус русского языка. http://www.ruscorpora.ru/new/
- Библиотека Матице српске. http://digital.bms.rs/
