Јекатеринбург, град у средишту Урала, био је домаћин Међународног фестивала младих у периоду од 11. до 17. септембра 2026. Фестивал је окупио 10 000 младих (5 000 руских и 5 000 страних држављана), који се баве науком, предузетништвом, лидерством у разним областима. Своје представнике на овом фестивалу имале су и Србија и Република Српска.
Први дан фестивала учесници су могли да се упознају са Јекатеринбургом, административним центром Уралског федералног округа и Свердловске области, градом који се налази на граници Европе и Азије, четвртог у Русији по броју становника. С обзиром на то да се налази на источним падинама Средњег Урала, на обалама ријеке Исет град се често назива „престоницом Урала“.
Туристички водич учесницима Фестивала је указао да историја овог града почиње у XVIII вијеку, када су на Уралу откривена велика налазишта жељезне руде. По налогу цара Петра I, у прољеће 1723. године започела је изградња велике жељезаре око које је постепено почело да се развија насеље за раднике, а касније темељи будућег града. Назив Јекатеринбург добио је у част царице Катарине I.
Плотинка
На централном тргу Плотинка налази се велика громада ружичастог родонита, минерала који је пронађен у околини Јекатеринбурга. Постављен је 1973. године поводом 250. годишњице града, а незванично је познат као „Камен жеља“.
Пошто су замислили своје жеље, учесници су наставили шетњу по тргу, прошли кроз необичан подземни пролаз, познат као мјесто које његује традицију уралског рока. Његове зидове красе портрети познатих музичара, међу којима су Виктор Цој, Вјачеслав Бутусов и Владимир Шахрин, док се на плафону налазе неонски натписи са стиховима њихових пјесама.
На пар минута шетње од Плотинке налази се чувени Храм на Крви. Храм је саграђен на мјесту кућe Ипатијева, у којој су у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године убијени посљедњи руски цар Николај II, његова супруга Александра, њихова дјеца и чланови њихове пратње.
Током другог дана Фестивала неки учесници упутили су се на још једно мјесто повезано са историјом породице Романов, познато као Гањина јама. Ријеч је о напуштеној рударској јами у коју су након убиства убице покушале да сакрију тијела чланова царске породице. Овдје је подигнут православни манастир Светих Царских Страстотерпаца. Данас је једно од значајних мјеста ходочашћа и сјећања на посљедње дане династије Романов.
Остатак времена учесници су углавном проводили у изложбеном простору ,,Јекатеринбург Експа“, гдје су постављени штандови водећих компанија, и могу се тестирати најновија достигнућа у области вјештачке интелигенције, роботике, виртуелне реалности… У конгресним салама Експа одржавана су предавања, дебате и радионице водећих руских и свјетских стручњака. Између осталог, пред учесницима су наступили високи званичници, министар спољних послова Сергеј Лавров и портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Вечери на фестивалу биле су резервисане за забаву и разне концерте популарних руских музичких звијезда као што су Дима Билан, Јегор Крид, групе ,,Агата Кристи“, ,,Uma2rman“ и друге.
